Други свјетски рат

Јасеновац

Утврђене чињенице међународне комисије за истину о хрватском систему логора Јасеновац за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду 1941.1945.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је током  неколико година рада утврдила да су Хрвати у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године убили преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома међу којима је било 110 000 деце.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је до сада организовала пет међународних конференција о Јасеновцу (у Њујорку, Јерусалиму, Бања Луци) на којима су научници из разних делова света на основу записа похрањених хиљаду књига, чланака, закључака, форензичких и антрополошких ископавања истраживања, Међународна комисија за истину је саопштила следеће тврдње:

КОЗАРА - "Операција западна Босна 1942" (West Bosnien 1942.)

Јачање партизанског покрета у Западној крајини током прољећа 1942. године, изазивао је фрустрације силама осовине, и формирање знатне борбене групе од дијелова Треће њемачке дивизије и главнина Првог збора (корпуса) НДХ са циљем његовог уништења.
Осовинске снаге 10. јуна, почињу са концетричним нападима на партизане из свих околних гарнизона са опкољавањем планине Козаре.

До 15. јула, или пробоја код села Међувође, систематским чешљањем терена окупационе снаге су 68.000 становника депортовали у логоре, док је у непосредним борбама погинуло 10.000 бораца и око 40.000 цивила.

Бомбардовање Југославије (Београда) - 06.04.1941.

Операција одмазда или Unternehmen Strafgericht

Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха, под личном Хитлеровом наредбом, напале су Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Авиони су полетјели из Беча, Граца, Фођија и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11, 12, 16 и 17 априла 1941.

Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274. лица. Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601 зграда, дјелимично оштећено 6.829 зграда.

Бихаћ - Гаравице мрачне и крваве


"Говори кад имаш нешто боље од ћутања"
(Историjски час поводом седамдесетогодишњицице
усташког покоља на Гаравицама код Бихаћа)
Проф. др Мирjана Влаjисављевић


Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља од приjе седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог!

Сабрасмо се данас овдjе са свих страна у Гаравицама мрачним и крвавим, да одржимо помен на четрнаест и по хиљада Срба бихаћког среза звjерски уморених у страшном усташком покољу 1941. године. Сви они скончаше своj овоземаљски живот као мученици и жртве шовинистичке и вjерске мржње хрватско-муслиманских усташа, по jендецима, jарковима и барама гаревичким – само зато што биjаху српске националности и вjере православне.

СТРАДАЊЕ ВЛАДИКЕ ПЛАТОНА - Бањалука, 05.05.1941.

Владика Платон постао је епископ бањалучки 1940. године, па је на том мјесту дочекао и почетак Другог свјетског рата. Када му је наређено да као Србин из Србије (владика Платон рођен је у Београду) мора да напусти НДХ, он је одговорио: "Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце." Без обзира на гаранције које му је само дан раније дао тадашњи бискуп бањалучки Јозо Гарић, усташе су 5. маја 1941. године ухапсиле владику Платона и одвели га заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке, изван Бањалуке, гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању.
Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године
.

ШАРГОВАЦ - Бањалука, 07.02.1942.

Убиство-клање, 52 Српска ђака у Основној школи у селу Шарговац

“У учионицу је изненада за вријеме часа ушао фратар Tomislav-Мирослав Филиповић са 12 својих усташа, опонашајући Исуса Христа и 12 његових апостола. Њега сам одраније добро познавала. Познавала су га и дјеца, јер је фратар често пролазио кроз Дракулић, Шарговац и Мотике. Био је обучен у нову усташку униформу. Усташе су стале поред катедре и школске табле, окренути према клупама и дјеци…

ШАРГОВАЦ - Бањалука, 07.02.1942.

Усташки кољачи, и то једна сатнија II тјелесне бојне, предвођене од усташког надпоручника Јосипа Мислова и жупника из Петрићевца код Бања Луке, фра Вјекослава Филиповића, Сотоне, иначе усташког кољача сатника, извршили су како по начину извршења тако и по броју жртава, један од најзвјерскијих покоља над невиним српским народом бањалучког краја. Невиних 2.315 убијених мушкараца, жена, дјеце и стараца били су жртве овога покоља.
Покољ је почео у четири сата изјутра у руднику Раковац, гдје су за вријеме смјене дочекивани радници и одмах у близини рудника, ударцима тупих предмета у потиљак, или сабљом, крампама, сјекирама убијани на лицу мјеста. Преосталим радницима наређено је да ископају јаму и закопају побијене другове.
Покољ је настављен по селима Дракулић, Мотике и Шарговац

Лазар Лукајић: „Фратри и усташе кољу“, покољ Срба у селима код Бањалуке, Фонд за истраживање геноцида, Београд, 2005.
___________________
ЗАПОВЈЕДНИШТВУ УСТАШКЕ НАДЗОРНЕ СЛУЖБЕ
на руке госп. Еугена Кватерника

Тихомир Левајац - Прича која лута свиjетом

ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ
Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам.

Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам у лудници, али нисам луда. Чак ми jе на овом свиjету, гдjе сам тобоже жива, боље, него у вашем, тамо. Али су ме сjећања издала, тако да не знам ко сам, ни чиjа сам. Не знам да ли сам рођена као католкиња, тада када jе било враћање православаца вjери отаца. Када су несjедињени превођени на католичанство у коjем вjечно спасење могу наћи. Не знам да ли сам Хрватица у тиjелу Српкиње, или обрнуто, ни чиjе име носим, своjе или помазано.

Име jе лажа, а Бог jе истина.

Изаберите jезик:

ВИШЕГРАД - Стари Брод, 22.03.1942.

Током прољећа 1942. хрватско-муслиманске усташе су предузеле офанзиву у источној Босни, којом је требала учврстити власт тзв. НДХ на источној граници према Србији. Операција је почела у марту и кретала се према Дрини, испред себе потискујући десетине хиљада српских избјеглица сарајевско - романијског подручја. У Вишеграду су прелаз у Србију блокирали Италијани, па је дио народа кренуо низ ријеку Дрину према Старом Броду и Милошевићима, по тешком терену и изложен нападима хрватских усташа Црне легије Јуре Францетића и муслиманске милиције.

У таквим околностима су људе нагомилане на обали, нападали, убијали их, мучили, силовали жене и бацали у воду. Најмасовније убијање је извршено 22. марта 1942. године, али су убијања трајала и до почетка маја 1942. Дио људи се намјерно или ненамјерно, бјежећи утопио у ријеци Дрини. Усташе су у овом покољу убиле око 6.000 ненаоружаних Срба, искључиво цивила.

Бијели Поток - Бањалука, 09.04.1942.

На православни Васкрс, 9. априла 1942. године, хрватске, са домаћим усташама, око 11 часова ушле су у православно село Бијели Поток код Бањалуке и направили масакр. Највише је убијено Милинковића и Адамовића, а страдали су и Богојевићи, Костићи, Вујасиновићи, Ћурлићи и Брбојевићи. Тог дана у Бијелом Потоку, што стрељањем, што клањем, уморено је 54 Срба.

Миленко Милинковић, свједок:
''Рођен сам 21. јула 1934. године у Бијелом Потоку. Моји родитељи су имали десеторо дјеце, пет синова и пет кћери. Са комшијама Хрватима из Дебељака живјели смо у миру и слози. Међутим, кад је пала Краљевина Југославија 1941. године, наступило је тешко вријеме за нас Србе. Усташе су преузели власт и одмах подигли вјешала по бањалучким предграђима, те почели вјешати виђеније и богатије сељаке. Усташе су рушили и пљачкали православне богомоље, које су они звали ''врагомоље''. Међутим, на Васкрс 1942. године, не сјећам се тачно који је датум био, али знам да су били у исти дан католички и православни Васкрс, усташе су направили акцију између Врбаса и Врбање.

Pages