Грађански рат (1990-1999)

БОМБАРДОВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ - Београд, 23.04.1999.

У рано јутро, 23. априла 1999. године НАТО је зграду РТС погодио с два разорна пројектила.
Тада је погинуло 16 запослених у РТС.

Челници НАТО-а тврдили су да је напад био оправдан, а специјална комисија Хашког трибунала која је испитивала случај бомбардовања РТС-а, није предложила Тужилаштву да покрене кривични поступак.

Погинули: Јелица Мунитлак (27), Ксенија Банковић (27), Дарко Стоименовски (25), Небојша Стојановић (26), Драгорад Драгојевић (27), Драган Тасић (29), Александар Делетић (30), Славиша Стевановић (32), Синиша Медић (32), Иван Стукало (33), Дејан Марковић (39), Милан Јоксимовић (47), Бранислав Јовановић (50), Милован Јанковић (59), Томислав Митровић (61) и Слободан Јонтић (54).

САРАЈЕВО, Башчаршија - Крвава свадба, 01.03.1991

Криминалац и злочинац Рамиз Делалић Ћело, припадник Алијиних Зелених беретки, и његова екипа криминалаца, напала је српске сватове испред Старе православне цркве (Храм светих архистратига Gаврила и Mихаила), са циљем да им отме српску заставу, јер, по његовом мишљењу, српска застава није имала шта да тражи на Башчаршији у Сарајеву. Српски сватови су одбили да дају заставу, Рамиз је извадио пиштољ и убио младожењиног оца, Николу Гардовића. Том приликом је и рањен Раденко Миковић, свештеник. Након тога су и запалили заставу. Срби су овај чин сматрали почетком рата и исто вече су подигли барикаде по Сарајеву и другим градовима БиХ.

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Грбавица, 11.март 1995

Снајпериста са сарајевске зграде „ЛОРИСА“ на тадашњем Тргу Пере Косорића, а сада Тргу хероја, убио је десетогодишњу Милицу Лаловић и деветогодишњу Наташу Учур, које су се играле ластиша у Улици Раве Јанковић, испред зграде на броју 59. На тај дан је било проглашено примирје.
Сарајка Фатима Бајрамовић, свједочила је да их је убио Сејо Пискић, рођен 1956. године у Грачаници.

БРОД (Босански брод), 03.03.1992.године

У историји ове локалне заједнице,  3. март 1992. године уписан је као дан када су Срби  изложени отвореној агресији регуларне Хрватске војске, чиме је почео рат у БиХ. Уз помоћ регуларних снага и паравојних формација из Хрватске, али и помоћ од стране оружаних паравојних формација Хрвата и муслимана из тадашњег Босанског Брода, затворен је “Мост братства и јединства” преко ријеке Саве, уз натпис “Затворен за Србе и псе”.

Напад на српско становништво почео је на главном путу Босански Брод - Дервента, односно у Стадионској улици, када су хрватско - муслиманске војне снаге, заједно са 108. бригадом Збора народне гарде Хрватске, заузеле центар града.

Брод је окупиран, српски народ протјеран, формирани су логори. Срби, који нису успјели напустити општину, убијани су и мучени.

БРОД (Босански Bрод) - Сијековац 26.03.1992. године

Хрватске оружане јединице прешле су преко ријеке Саве и са тамошњим муслиманско-хрватским паравојним снагама починиле злочин над српским цивилима у Сијековцу код Босанског Брода.

У селу Сијековац, 26. марта 1992. године, за кратко вријеме, непуних сат времена, убијено је 9 лица, међу којима је било и дјеце из српских породица Зечевић, Радановић, Милошевић и Тривић.

Дио лешева  је и бачен у Саву, а запаљено је или уништено око петнаест кућа. Следећих дана хрватске и муслиманске оружане снаге су у Сијековцу убиле још 51 Србина, а укупно је убијено више од 70 Срба, док се 9 и данас воде као нестали.

Хрватске оружане јединице су прво упале у кућу породице Зечевић. На лицу места су убиле Јована Зечевића (72) и његове синове Милана, Васу и Петра. Убили су Луку Милошевића и његове синове Жељка и Драгана (17), затим Вида Радановића. Убили су такође и непокретног старца Срету Тривића.

Јелица Зечевић:

ЈУГОСЛАВИЈА - 24.03.1999. (Милосрдни анђео)

НАТО је 24. марта 1999. године у 19:45 часова почео ваздушне нападе (Operation Noble Anvil)  на војне циљеве у Савезној Републици Југославији, да би се касније ваздушни удари проширили и на привредне и цивилне објекте. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Коначан број жртава званично није саопштен, а крећe se око 2.500 погинулих и око 6.000 рањених. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди америчких долара.

Милица Ракић, трогодишња дјевојчица која је настрадала у НАТО бомбардовању, постала је симбол страдања Србије у тој агресији. Убијена је 17. априла 1999. године када ју је током НАТО бомбардовања погодио гелер у кући у Батајници.

Интервенција НАТО-а је извршена без одобрења Савjета безбjедности због оптужби да српске снаге безбедности врше етничко чишћење косовских Албанаца. Непосредан повод за акцију била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.

ЧАРДАК - Дервента, 26 април 1992.

На Мали Васкрс 1992. године, припадници регуларне војске Хрватске, потпомогнуте локалним паравојним хтватским и муслиманским јединицама из околине Дервенте, упали су у село Ћардак и извршили масакр. Том приликом побијено је 37 Срба, претежно стараца, жена и дјеце. На најсвирепији начин страдале су читаве породице: Лазаревић, Живковић, Зорић и Ћудић.

За злочине над Србима у Дервенти осуђени су  Азра Башић (Азра два ножа или Крвава Азра) на 14 година, Дервиш Чавалић на пет и по година, Есад Чавалић на пет година, Ивица Перковић Мунгос на четири године, Нихад Хамзић Фриц на двије године, и Алмаз Незировић на двије године затвора.