КОЗАРА - "Операција западна Босна 1942" (West Bosnien 1942.)

Јачање партизанског покрета у Западној крајини током прољећа 1942. године, изазивао је фрустрације силама осовине, и формирање знатне борбене групе од дијелова Треће њемачке дивизије и главнина Првог збора (корпуса) НДХ са циљем његовог уништења.
Осовинске снаге 10. јуна, почињу са концетричним нападима на партизане из свих околних гарнизона са опкољавањем планине Козаре.

До 15. јула, или пробоја код села Међувође, систематским чешљањем терена окупационе снаге су 68.000 становника депортовали у логоре, док је у непосредним борбама погинуло 10.000 бораца и око 40.000 цивила.

Осовинске снаге су бројале 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са 5 топовњача речне флотиле. За обезбеђење позадине употребљено је 2000 четника Дреновића и Марчетића. Партизанска формација на Козари, Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника.

Након интезивне битке, у ноћ 3. јула неке партизанске јединице су пробиле обруч, али главна група је остала опкољена и углавном уништена. Велики број оних који се нису успели провући кроз обруч пали су у руке усташама и Њемцима, и тада су почињени велики злочини над њима.

Жртве су усташе убијале клањем на лицу места непосредно након заробљавања или маљевима на обали Саве код Босанске Дубице, а неки су по захтеву њемачких власти, првенствено Gleza fon Horstenaua, одведени на рад у Њемачку. Преостали су одведени у хрватске концентрационе логоре, махом у Јасеновац, Стару Градишку, Костајницу и Босанску Дубицу.