Други свјетски рат


Јасеновац

Утврђене чињенице међународне комисије за истину о хрватском систему логора Јасеновац за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду 1941.1945.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је током  неколико година рада утврдила да су Хрвати у Јасеновачком систему хрватских логора за истребљење Срба, Јевреја и Рома у периоду од 1941. до 1945. године убили преко 700 000 Срба, 23 000 Јевреја и 80 000 Рома међу којима је било 110 000 деце.

Међународна комисија за истину о Јасеновцу је до сада организовала пет међународних конференција о Јасеновцу (у Њујорку, Јерусалиму, Бања Луци) на којима су научници из разних делова света на основу записа похрањених хиљаду књига, чланака, закључака, форензичких и антрополошких ископавања истраживања, Међународна комисија за истину је саопштила следеће тврдње:

КОЗАРА - "Операција западна Босна 1942" (West Bosnien 1942.)

Јачање партизанског покрета у Западној крајини током прољећа 1942. године, изазивао је фрустрације силама осовине, и формирање знатне борбене групе од дијелова Треће њемачке дивизије и главнина Првог збора (корпуса) НДХ са циљем његовог уништења.
Осовинске снаге 10. јуна, почињу са концетричним нападима на партизане из свих околних гарнизона са опкољавањем планине Козаре.

До 15. јула, или пробоја код села Међувође, систематским чешљањем терена окупационе снаге су 68.000 становника депортовали у логоре, док је у непосредним борбама погинуло 10.000 бораца и око 40.000 цивила.

Бомбардовање Југославије (Београда) - 06.04.1941.

Операција одмазда или Unternehmen Strafgericht

Шестог априла, у 6.30 ујутру, без објаве рата, силе Трећег рајха, под личном Хитлеровом наредбом, напале су Краљевину Југославију. Њихове ваздушне снаге су бомбардовале Београд користећи 234 бомбардера и 120 ловаца. Авиони су полетјели из Беча, Граца, Фођија и Арада. Град је бомбардован у четири налета 6. априла, и поново 7, 11, 12, 16 и 17 априла 1941.

Употребљено је око 440 тона запаљивих бомби.

У бомбардовању Београда 1941. погинуло је 2.274. лица. Порушено је 627 зграда, веома оштећена 1.601 зграда, дјелимично оштећено 6.829 зграда.

Бихаћ - Гаравице мрачне и крваве


"Говори кад имаш нешто боље од ћутања"
(Историjски час поводом седамдесетогодишњицице
усташког покоља на Гаравицама код Бихаћа)
Проф. др Мирjана Влаjисављевић


Драга браћо и сестре, потомци и поштоваоци жртава гаравичког покоља од приjе седамдесет година, поштовани гости, помаже Бог!

Сабрасмо се данас овдjе са свих страна у Гаравицама мрачним и крвавим, да одржимо помен на четрнаест и по хиљада Срба бихаћког среза звjерски уморених у страшном усташком покољу 1941. године. Сви они скончаше своj овоземаљски живот као мученици и жртве шовинистичке и вjерске мржње хрватско-муслиманских усташа, по jендецима, jарковима и барама гаревичким – само зато што биjаху српске националности и вjере православне.

СТРАДАЊЕ ВЛАДИКЕ ПЛАТОНА - Бањалука, 05.05.1941.

Владика Платон постао је епископ бањалучки 1940. године, па је на том мјесту дочекао и почетак Другог свјетског рата. Када му је наређено да као Србин из Србије (владика Платон рођен је у Београду) мора да напусти НДХ, он је одговорио: "Ја сам канонски и законито од надлежних власти постављен за епископа бањалучког и као такав обавезао сам се пред Богом, Црквом и народом да ћу водити бригу о својој духовној пастви трајно и постојано, без обзира на ма какве прилике и догађаје, везујући нераздвојно живот и судбину своју са животом и судбином свога духовног стада и остајући у средини његовој на духовној стражи за све вријеме док ме Господ у животу подржи, остајући уз своје стадо као добар пастир који душу своју полаже за своје овце." Без обзира на гаранције које му је само дан раније дао тадашњи бискуп бањалучки Јозо Гарић, усташе су 5. маја 1941. године ухапсиле владику Платона и одвели га заједно са протом Душаном Суботићем, архијерејским намјесником из Градишке, изван Бањалуке, гдје су их убили и бацили у ријеку Врбању.
Владичино изнакажено тијело пронађено је у селу Кумсалима 23. маја 1941. године
.

Пријави се на RSS - Други свјетски рат